26.11.2016 | 19:30
|
26.11.2016 | 7.30 pm
|
Со насилството се соочуваме кога гледаме бездомници одејќи на работа. Кога гледаме мали деца што просат, наместо да одат во училиште. Го доживуваме кога некој наш близок умира бидејќи нема пари за на лекар. Го искусуваме кога сме ограбени од некој што живее во сиромаштија и станува криминалец за да преживее. Го гледаме кога родителите на нашиот пријател умираат во поплавата затоа што немаме пари за канали, но имаме за споменици. Го гледаме кај шивачките кои се принудени да работат дење и ноќе, во нечовечки услови, за 150 евра месечно, во фабрики на типови што возат коли од 100 000 евра. Во овој разговор, Бранимир Јовановиќ ќе раскаже неколку вакви приказни за економското насилство, ќе елаборира како тие се поврзани со постоечките економски структури и ќе се дискутира како треба да се променат овие структури.
|
We face it when we see homeless people on our way to work. We face it when we see small children begging, instead of going to school. We experience it when someone close to us dies, because of not having money to go to the doctor. We experience it when we get robbed by someone, who has been living in poverty and has become a criminal in order to survive. We see it when our friend’s parents died in floods, because we have no money for canals, though we have money for monuments. We see it in the seamstresses who are forced to work day in, day out, in inhumane conditions, for 150 euros per month, in factories owned by guys who drive cars worth 100.000 euros. In this talk, Branimir Jovanovic will tell several such stories of economic violence, will elaborate how they are related to existing economic structures and will discuss how these structures need to be changed.
|